КОВАЧИЦА 27.09.2014.године

Мала али одабрана група је овог пута кренула пут Баната. Време нас је послужило и уз прелеп сунчан дан смо кренули да посетимо Падину, Ковачицу и Идвор.

Прва наша дестинација је била Падина, где смо посетили Етно дом , Етно музеј Петраш и Шајбенов бунар. У Етно дому Падина нас је доцекала љубазна домаћица из Удружења жена Падина, послужила нас ићем и пићем како обичаји налажу, а онда нас спровела кроз кућу и упознала са животом Словака Падине у XИX веку, што иначе ова словачка национална кућа и приказује. 

Затим смо се прошетали до Шајбеновог бунара из XИX века,  и видели како се добијала вода помоћу коња који су се кретали укруг и окретали точак и ваљак, а великим дрвеним кофама мештани су вадили воду, драгоцену течност за Падинчане тог доба. 

Етно музеј Петраш је многе од нас  подсетио на детињство, јер уз мноштво старих предмета који датирају још од доласка Словака на ове просторе, могли су се видети и предмети који су у својим кућама имале наше баке и деде. После обиласка музеја и упознавања са антиквитетима који су служили животу сељана, љубазни домаћини су нас угостили са многобројним  банатским специјалитетима. 

Опростили смо се од гостопримљивих Падинчана и кренули пут Ковачице, с нестрпљењем очекујући да посетимо ту „метрополу наиве“ и чувену Галерију наивне уметности. Галерија је отворена још 1955. године и позната је по својим прворазредним сликарима наиве и чије су поставке посетили најпознатији и највиqенији људи света. 

Наша посета Ковачици не би била тако успешна да није било љубазности директорке Туристичког савеза Ковачица Иване Светлик, која нам  је  омогућила да посетимо Музеј Мартина Јонаша, једног од најистакнутијих светских сликара наиве. Велики уметник нам је у свом дому, који је сада музеј, оставио у наслеђе  своја дела, да се дивимо његовим уљима наплатну, цртежима и графикама.

Поред чувених сликара наиве Ковачица је позната по још једном свом житељу,господину Јану Немечеку,  једином градитељу виолина у Србији. Господин Јан нас је  дочекао у малој радионици свога дома,  упутио нас је у тајне заната и упознао са процесом ручне израде те  „краљице“ инструмената.  Одушевио нас је  занимљивим причама везаним за тај драгоцени инструмент  и на крају зачинио звуцима виолине која је направљена далеке 1510. године.

Пуни утисака кренули смо на наш последњи обилазак, село Идвор, где се налази Завичајни комплекс посвећен Михајлу Пупину. Дочекао нас је љубазан и за причу расположен кустос и с њим смо посетили родну кућу Пупина, затим Народни дом који је наш велики научник и добротвор српског народа изградио, желећи да Идвор постане центар знања где би се млади образовали у области пољопривреде.

У оквиру комплекса се налази и зграда старе основне школе коју је Пупин својевремено похађао а која је сада претворена у музеј као и православна црква у којој је крштен.

Уморни али одушвљени оним што смо видели, чули и научили, а посебно љубазношћу и гостопримљивошћу Банаћана кренули су на заслужени ручак, и то банатски. 

Завршило се весело као и увек, уз звуке традиционалне војвођанске музике.